Modeli dugoročnog atletskog razvoja i zahtevi za teniske treninge

- Prvi deo -

 

U principu, sport se može deliti kao sport sa ranom ili kasnom specijalizacijom. Rana specijalizacija odnosi se na neke vrste sportova, kao što su gimnastika, ritmička gimnastika, klizanje, ronjenje i stoni tenis, i oni zahtevaju ranu specifičnu trening  specijalizaciju.

 

Ostali sportovi, uključujući tenis, mogu se svrstati u sportove kasne specijalizacije. Ovi sportovi zahtevaju generalizovan pristup ranom treningu. U ranom uzrastu u tenisu, naglasak treninga trebao bi biti na razvoju i savladavanju osnovnih motoričkih i tehničko-taktičkih (ili perceptivnih motoričkih) veština kao što su trčanje, bacanje, skakanje, hvatanje i preskakanje.

 

Za sportove koji zahtevaju ranu specijalizaciju potreban je četvorostepeni model, dok za sportove koji zahtevaju kasnu specijalizaciju je potreban šestostepeni model treniranja koji čine:

 

1. Osnovno - zabavni model

2. Učenje treniranja

3. Treniranje treninga

4. Trening takmičenja

5. Trening pobeđivanja

6. „Penzionisanje“

 

Prva faza – osnovno – zabavni model

 

Starost: dečaci od 6 do 9 godina /devojčice od 6 do 8 godina.

Pre uvođenja specifičnih veština za sport treba vežbati i savladati osnovne veštine kretanja. Ova faza bi trebala biti dobro isplanirana i zabavna. Akcenat tokom ove faze je razvoj fizičkih sposobnosti sportista i osnovnih veština kretanja, koje se nazivaju „fizička pismenost“.

Igre koje omogućuju deci  da vežbaju opšte motoričke veštine trebalo bi da budu sastavni deo svakog treninga. Razvoj ovih veština, koristeći pozitivan i zabavan pristup, značajno će doprineti budućim sportskim dostignućima.

Podstiče učešće u velikom broju različitih sportovaa, jer će raznovrsnost održavati mlade sportiste fizički i mentalno svežima i izbjeći ranu prezasićenost. Naglasak na sveukupnom motoričkom i fizičkom razvoju stvoriće atlete koji imaju bolju sposobnost za razvoj specifičnih sportskih potreba.

Periodizacija se ne koristi za vreme ove faze, međutim svi programi obuke su strukturirani i nadgledani. Aktivnosti se vrte oko školske godine, a tokom letnjih i zimskih praznika preporučuju se multi-sportski kampovi. Ako igrači i roditelji imaju željeni sport, kao što je tenis, onda se preporučuje učešće u tenisu dva ili tri puta nedeljno, ali se preporučuje učešće u drugim sportovima tri ili četiri puta nedeljno za budući uspeh u sportu. Ako se sportisti kasnije odluče napustiti određeni sport, veštine koje su stekli tokom osnovne faze i dalje će imati koristi u nekom drugom sportu.

Okvir 5 sposobnosti obuke i performansi koristiće se u ovom poglavlju za opisivanje sposobnosti različitih faktora treninga i performansi, odnosno izdržljivosti, snage, brzine, veštine i fleksibilnosti.

5 sposobnosti za obuku i performanse tokom osnovne faze su sledeće:

 

Izdržljivost - U ovoj fazi treniranje aerobnog sistem je poželjno. Aerobni trening bi trebalo da bude u obliku igara sa aerobnom komponentom. Mladi sportisti u ovom uzrastu obično imaju prilično kratku pažnju, tako da su različite igre predstavljene jedna za drugom idealne. Aerobne igre trebalo bi izvoditi sa igračima kako na terenu tako i van teniskog terena.

 

Snaga - U toku pred-adolescencije moguće je raditi na snazi. Čini se da su deca jednako u mogućnosti kao i adolescenti ili mladi odrasli ljudi, ali dobici snage za ovu starosnu grupu uglavnom su u relativnoj snazi, a ne u apsolutnoj snazi (relativna snaga se odnosi na snagu povezanu sa telesnom težinom, dok se apsolutna snaga odnosi na količinu sile koja može da se generiše bez obzira na telesnu težinu). Povećanje u snazi pre puberteta dešava se u poboljšanju motoričke koordinacije i putem morfoloških i neuroloških adaptacija. Vežbanje i pojačana aktivacija mišića će takođe povećati snagu. Imajte na umu da strukturne promene, poput hipertrofije mišića, ne treba očekivati za ovu starosnu grupu.

Trening snage može se uvesti u vrlo ranom uzrastu, koristeći telesnu težinu sportiste, zajedno sa fizio loptama  kroz zabavu. Izgleda da vežbe sa fizio loptama deluju najbolje za mlade igrače.

Nove odskakajuće fizio lopte takođe doprinose motoričkoj koordinaciji - međutim, ne sme se dozvoliti nestručno hvatanje i bacanje. Vežbe sa fizio loptom doprinose stabilizaciji trupa, razvoju snage gornjeg i donjeg dela tela i pomažu u razvoju ravnoteže.

Procena mišićno-koštanog sistema, trebalo bi da počne u vrlo ranom uzrastu, kada su igrači na nivou mlađih elita ili se približavaju njemu. Uloga motoričke kontrole u ​​obezbeđivanju optimalne funkcije kretanja i sprečavanju povreda u svim je životnim dobima vrlo bezazlena.

 

Brzina - U naučnoj literaturi su identifikovana dva vremenska perioda kao potencijalni periodi za ubrzano prilagođavanje treningu brzine:

Devojčice: šest do osam godina i jedanaest do trinaest godina.

Dečaci: sedam do devet godina i trinaest do šesnaest godina.

Najveća brzina brzine (NBB) uključuje linearnu, bočnu, višesmernu brzinu, promenu smera, okretnost i brzinu ruke ili stopala. Prvi prozor za brzi trening kod žena i muškaraca nije energetski sistem, već trening centralnog nervnog sistema (CNS). Zapremina i trajanje treninga su vrlo niski, ali treba izazvati CNS i do neke mere anaerobni alaktički sistem napajanja (aktivnost manja od 5 sekundi). Trening intervalnog anaerobnog alaktičkog snage i kapaciteta (1 do 10 sekundi i 10 do 15 sekundi) trebalo bi da počne samo tokom drugog prozora ubrzane prilagodbe treningu brzine.

 

Veština - Primarni značaj ove faze je razvijanje fizičke pismenosti, uključujući atletiku - okretnost, ravnoteža, koordinacija i brzina. Trči, skoči, bacaj, kretanja kao što su Kinestezija, Jedrenje, Plivanje i Streljaštvo (sa predmetom, tj. tenis, hokej, bejzbol, kriket), udaranja i udaranja (sa delovima tela, tj. fudbalom, odbojkom). Uvod u ove aktivnosti od presudnog je značaja za budući atletski razvoj. Ove osnovne motoričle veštine trebalo bi savladati u ovoj fazi.

 

Dopuna - Uvođenje u osnove fleksibilnosti treninga trebalo bi da se odvija putem prijatnih igara. Fleksibilnost je ključni faktor obuke i performansi. Optimalna individualna i specifična fleksibilnost treba da se uspostavi u vrlo ranom uzrastu.

Trening fleksibilnosti treba da se obavlja pet do šest puta nedeljno ako želimo da poboljšamo fleksibilnost. Dve do tri sesije treninga fleksibilnosti svake nedelje ili trening fleksibilnosti svaki drugi dan održavat će trenutne nivoe fleksibilnosti. Istezanje ne treba raditi u danima odmora.

 

Izuzetno statičko istezanje treba ukloniti iz protokola zagrevanja jer statičko istezanje u zagrevanju ne sprečava povrede, ali razvoj fizičkih sposobnosti i temeljnih veština pokreta sportista hoće.

 

Sledeći deo >>>

Simon Greul — Wikipédia

BLOG

POČETNA

PROGRAM

INTERNAT

BLOG

O NAMA

FILOZOFIJA

KONTAKT

Facebook, fb icon icon

Najbitnije je voditi igrače u pravom smeru… Uspeh je moguće planirati...

Procoach Tennis Center
Dragoslava Srejovića 1b
11 000 Beograd
Srbija


Mobil:  +381 63 712 0955

Email: straleflta@gmail.com

Facebook, fb icon icon